Šest krugova za jedno radno mesto: šta se u svakom zapravo pita, i dvadeset minuta u kojima je pošlo naopako

Šest krugova, oko pet i po sati razgovora, zadatak za kod kuće na kojem sam radio celu noć, i četrnaest strana beležaka koje sam naučio napamet. Na kraju: usmeno da, zamrzavanje zapošljavanja, nikakav dalji kontakt. I to je bilo to.

Prolazim kroz sve ovo zato što su postupci ove dužine u ovoj branši uobičajeni, a skoro niko ne pokazuje šta se unutra zaista dešava. Bez imena firme. Reč je o obliku postupka, a ne o jednom poslodavcu.

Kome ovo nikada nije bilo, šest krugova zvuči apsurdno. Zapravo i nije. Ono što jeste, to je neprozirno: u svakom krugu sedi druga osoba sa drugim pitanjem koje zaista postavlja. A ako ne znaš koje ti se pitanje postavlja, odgovaraš na pogrešno.

Drugi razlog da se ovo pokaže: niko ne objavljuje slepu ulicu. Ovaj postupak nije uspeo — rad ipak postoji, a i postupak.

Krug 1 · Regruter

Kontakt preko LinkedIn-a, spolja, sa sedištem u drugoj zemlji od inženjerskog tima. Dobio sam detaljne informacije o poziciji i pitanje od kada bih bio dostupan.

Ono što o ovom krugu treba razumeti: regruter ne procenjuje da li možeš da radiš posao. On proverava da li vrediš kalendara osobe koja zapošljava. Očekivanja o plati, otkazni rok, da li stvarno tražiš, da li tvoj profil odgovara rečima u oglasu.

Krug 2 · Telefon

Pola sata. Regruter i ja smo prošli kroz poziciju, uz nekoliko poslednjih razjašnjenja sa moje strane.

Krug 3 · Rukovodilac

Oko sat vremena sa osobom kojoj bih odgovarao. Više kulturološki nego tehnički. To je krug u kojem se odlučuje o uklapanju.

A kada je to bilo jasno, od iste osobe je stigao zadatak za kod kuće. Taj redosled vredi primetiti. Zadatak je stigao posle razgovora o uklapanju, a ne pre njega.

Firma koja šalje zadatak pre nego što je iko uopšte razgovarao sa tobom koristi kandidate kao filter i ne mnogo više. To što sam ga dobio na ovom mestu značilo je da je neko već odlučio da vredim nekoliko sati njegovog sopstvenog vremena za pregled.

Krug 4 · Zadatak

Zadatak je bio da se napravi AI agent. Napravio sam asistenta za apoteku, glasom i preko četa, koji odgovara na pitanja kupaca o lekovima.

Za to je bilo predviđeno pet dana. Razgovor sam završio u 16 časova, odmah počeo i predao oko 2 ujutru — da bih sutradan mogao u sledeći krug.

Kako radi: neko postavi pitanje, glasom ili tekstom. Prepoznavanje govora, pa jezički model sa određenim skupom alata, pa govor nazad.

Šest alata:

1. Informacije o leku
2. Simptom u kategoriju proizvoda
3. Provera zaliha
4. Alternative sa istom aktivnom supstancom
5. Provera interakcija
6. Predaja čoveku

Uz njih tri liste: šta agent sme da odgovori, šta bez izuzetka odbija, i — ono najvažnije — koje interne podatke nikada ne prosleđuje. Agent poseže u bazu u kojoj stoje i nabavne cene, jer su mu potrebne zalihe. Te cene ne sme ni pod kojim uslovima da ponovi.

Predaja

Predaja je alat, a ne stanje greške.

Ako je eskalacija putanja greške, testira se poslednja, loše se obezbedi — i onda opali baš u tvom najosetljivijem razgovoru. Kao punopravna sposobnost dobija shemu i dobija testove.

Zatim drugi razgovor sa istim rukovodiocem o zadatku: cela aplikacija, frontend i delovi backend-a. Ne naročito tehnički.

Krug 5 · Tehnika

Dva sata sa spoljnim sagovornikom — ne zaposlenim, nego nekim ko je doveden radi procene. Dva dela, i prošla su vrlo različito.

Prvih petnaest do dvadeset minuta bile su osnove. Teorija računarstva, mreže, pitanja o različitim programskim jezicima i po čemu se razlikuju. To nije prošlo dobro. Nisam se za to pripremio.

Jedno od pitanja bilo je kako radi internet — nisam umeo da objasnim slojeve. Drugo se ticalo Python-a, i do tog trenutka nisam znao šta je GIL.

Drugi deo je bio zadatak u detalje. Imao sam četrnaest strana beležaka o sopstvenom projektu i naučio ih napamet. To je prošlo dobro: arhitektura, dizajn alata, zašto svaka granica postoji, šta bih sledeće napravio. Ukupno dva sata, i najveći deo je bio ovo.

Prava greška

Prepripremio sam ono što sam ionako znao, a potpripremio ono što nisam mogao da predvidim. To nije mala greška i vrlo je česta.

Sopstveni projekat je udoban. Može da se uvežba. Osnove su neudobne upravo zato što su neograničene: ne znaš šta dolazi, pa priprema deluje uzaludno, pa se ne pripremaš, pa te tamo uhvate.

I jedna srodna stvar koja je tačna, a o kojoj ova branša trenutno nije iskrena: kod čitam tečno, na više jezika. Pisati ga iz praznog fajla dok neko gleda kursor je druga veština. A što više radiš uz pomoć veštačke inteligencije, to se te dve veštine više razdvajaju.

Krug 6 · Direktor

Pola sata sa direktorom zaduženim za tržište. To je bio poslednji korak pre ugovora; služio je za razjašnjenje otvorenih pitanja i za predstavljanje firme.

Taj krug nije stručna provera i greška je tretirati ga kao takvu. Pitanje je da li firma želi da provodi vreme sa tobom — i da li umeš da objasniš šta praviš nekome ko neće čitati kod.

Šta je bilo posle

Na kraju šest krugova imao sam usmeno da, i od direktora. Zatim zamrzavanje zapošljavanja i nikakav dalji kontakt.

Razlog ne znam. Mogao bih da nagađam, ali neću, jer bih nagađao i nagađanje predstavljao kao informaciju.

Ono što ću reći: šest krugova su stvarno ulaganje sa obe strane, i završavaju se u tišini češće nego što iko priznaje. Ništa mi u tom postupku nije reklo da nešto ne valja. Ništa i nije bilo loše. Situacija firme se promenila, a u toj odluci ja nisam učestvovao.

Ako si u ovakvom postupku: drži druge razgovore toplim dok nešto ne potpišeš. Ne iz cinizma, nego iz računice. Usmeno da je izjava o nameri od ljudi koji ne odlučuju o budžetu.

Šta bih promenio

1. Osnove pripremiti ozbiljno kao projekat. Zadatak je deo koji kontrolišeš i deo u kojem ti je udobno. Baš zato to nije mesto na kojem gubiš. Pet sati razgovora, dvadeset minuta teorije — i tih dvadeset minuta bio je jedini deo koji nisam umeo da iznesem.
2. Pitati šta tehnički razgovor sadrži. Nisam pitao, i mislim da je to bila prava greška. To je normalno pitanje i nikome ne smeta: da li je ovaj krug uglavnom o mom radu, ili da očekujem i osnove? Ta jedna rečenica bi promenila celu prethodnu nedelju.
3. Kod prethodno pisati rukom. Ne čitati — kucati, iz praznog fajla, bez dovršavanja, dok prvih dvadeset redova ne postane mišićno pamćenje. U svakom steku postoji mali skup stvari koje bi trebalo da umeš da napraviš bez razmišljanja. Sve ostalo se može potražiti.
4. Onih četrnaest strana beležaka bilo je ispravno i ponovo bih ih napisao. Nisu bile scenario, bile su mapa: svaka odluka u projektu i po jedna rečenica obrazloženja uz nju. Kada te neko pita zašto si nešto tako izabrao, ili imaš tu rečenicu ili je nemaš.

Tri rečenice

Prva: u svakom krugu druga osoba postavlja drugo pitanje. Regruter pita da li vrediš termina u kalendaru. Rukovodilac pita da li umeš posao i da li želi da sedi pored tebe. Spoljni tehničar pita da li je rad zaista tvoj. Direktor pita da li umeš to da objasniš kupcu. Isti CV, četiri različita razgovora.

Druga: pripremi neograničeni deo. Sopstveni projekat ćeš izneti, ti si ga napravio. Ono što ljude uhvati jeste deo bez nastavnog plana.

Treća: postupak nije obećanje dok nije ugovor. Vodi svaki razgovor do kraja. To nije neverstvo prema firmi koja ti se najviše dopada. To je jedina verzija ovoga koja preživi zamrzavanje zapošljavanja.

Zaključak

Ušao sam sa pretpostavkom da se ovako dug postupak odlučuje na zadatku. Nije. Na kraju je odlučilo nešto u čemu ja nisam učestvovao.

Moj udeo bio je dvadeset minuta osnova — jedini deo koji sam unapred mogao da promenim. Pet i po sati razgovora, jedna probdevena noć i četrnaest strana beležaka visili su o jednom usmenom da. Poništilo ga je zamrzavanje zapošljavanja.

Zato ovo i stoji ovde. Slepu ulicu niko ne objavljuje — a postupak iza nje je uobičajen, i bolje ga je pročitati unapred nego iznutra.